Novi sistem predstavlja hibrid između prethodnog sistema potpunog ispitivanja prijave žiga i novog sistema opozicije koji dopušta trećim licima da ospore prijavu žiga. Hibridni sistem je uveden novim Zakonom o žigovima koji je stupio na snagu 1. februara 2020. godine. Prema navodima Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije ovakva sistem je rezultat potrebe da se regulativa u Srbiji uskladi sa regulativom koja je na snazi u Evropskoj uniji. Promene u postupku registracije žigova otvoriće novo tržište u Srbiji, dajući pružaocima usluga mogućnost da oblikuju tržište kroz značajno aktivniju ulogu.
Usvajanjem novog Zakona o žigovima stavljena je tačka na višegodišnju debatu u stručnoj javnosti o mogućim izmenama sistema. S jedne strane, Zavod za intelektualnu svojinu i tradicionalniji zastupnici smatrali su da je sistem potpunog ispitivanja sigurniji, temeljniji i kompatibilniji sa srpskim tržištem. Prema njihovom stanovištu ovakav sistem je koristio vlasnicima žigova (naročito nacionalnim vlasnicima i malim i srednjim kompanijama) i uz to je štitio i interese javnosti – odnosno, potrošača. S druge strane, sistem opozicije daje aktivniju ulogu vlasnicima žigova. U takvom sistemu Zavod za intelektualnu svojinu ima ulogu bližu adminstrativnom organu koji pruža pomoć prijaviocima u postupku registracije žigova, ali ostavlja tržištu da se samo reguliše. Sistem opozicije takođe otvara prostor za promene na tržištu zaštite prava intelektualne svojine. Postojeće agencije koje pružaju usluge provera objavljenih prijava (watch services) verovatno su spremne za ulazak na tržište nudeći konkurentne cene. S druge strane, postojeći zastupnici u oblasti zaštite intelektualne svojine moraće brzo da se prilagode novom sistemu i verovatno će morati da budu spremni i da ponude nove tipove usluga.
Iako promena nije veoma drastična – Zavod za intelektualnu svojinu je uspeo da sačuva svoju ulogu zaštitnika interesa javnosti – industrija će pretrpeti značajne promene. Klijenti će biti u prilici da biraju između nekoliko novih pružaoca usluga koji će im pomagati u vođenju njihovih žigovnih portfolija. Takođe, već prepoznate advokatske kancelarije koje se bave zaštitom intelektualne svojine moraće da prilagode svoj pristup pružanju usluga. Zastupnici će morati da se prilagode novoj realnosti i verovatno će morati i da uvrste nove tipove usluga u svoj asortiman. Ovo će oživeti inače vrlo tradicionalno i predvidivo tržište. Međutim, pun obim promena postaće jasan tek nakon proteka određenog vremena.
Tekst u celini možete pročitati ovde
